Мишићи животиња са меким скелетом
(пљоснати, ваљкасти, чланковити црви)
Еволутивни развој мишићног система животиња
Сунђери немају мишићне ћелије. Дупљари имају код ћелија покожице и ћелија које облажу цревну шупљину специфичне наставке,који, попут мишићних ћелија, имају способост контракције. Све остале животиње поседују мишићне ћелије.
Мишићни систем човека
-Скелет пружа телу ослонац и чврстину, док му мишићи везани за кости дају потпунији и складнији облик. Бављење спортом омогућава правилан развој мишића, јача њихову снагу и доприноси здрављу. -Мускулатура - сви мишићи у телу.
Мишићне ћелије и мишићно ткиво
-Мишићи су изграђени од мишићног ткива, а мишићно ткиво од мишићних ћелија. Разликујемо:ГЛАТКЕ, ПОПРЕЧНОПРУГАСТЕ и СРЧАНЕ мишићне ћелије.Све садрже миофибриле, беланчевине које омогућавају грчење и опружање мишића.
Глатка мишићна ћелија Вретенастог је облика, а у њој се налази једно једро. Миофибрили су паралелно постављени и омогућавају споро грчење и опружање. Попречнопругаста мишићна ћелија
Цилиндручног је облика и издужена је. Има од 1 до 3 једра. Миофибрили се местимично преклапају и граде попречне пруге. Брзо се грче и опружају. Срчана мишићна ћелија
Попречнопругаста је, и местимично су мећусобно спојене и граде мрежу повезаних ћелија које такође имају од 1 до 3 једра. Има пукотине на мембрани што омогућава брзу контракцију.
Мишићи
-Мишићи представњају снопове мишићних ћелија спојене и обавијене заједничком мембраном. Глатки мишићи су мишићи зидова унутрашњих органа: једњака, желуца, црева, душника, мокраћне бешиле и крвних судова. Такни су и покрети су им спори. Срчани мишић гради срце. Попречнопругасти мишићи облажу скелет па се називају скелетни мишићи. Изводе брзе покрете и функционишу под утицајем воље за разлику од срчаног и глатког мишића. Једино место где се налазе и глатки и попречнопручасти мишићи је стомак.
Облик и грађа мишића
-Мишићи могу да буду мишићи скелетног система, који су тетивама повезани за кости и мишићи кожног система, од којих зависи покретљивост коже. -Вретенасти мишићи- налазе се у удовима, најбројнији су. -Плочасти мишићи- мишићи трбуха, дијафрагме и међуребарни мишићи. Омогућавају покрете дисања. -Тракасти мишићи-покрећу главу у свим правцима и налазе се у пределу врата. -Лепезасти мишићи-мишићи лица и грудног коша. -Кружни мишићи-налазе се око уста, очију и других отвора на телу. -Скелетни мишићи-сложене грађе. Степени праљења мишића: -мишићни снопић првог реда- мишићне ћелије+везивна опна -мишићни снопић другог реда- мишићни снопићи првог реда+везивна опна -попречнопругасти мишић- мишићни снопићи другог реда+везивна опна -На крајевима везивне опне се издужују везе-тетиве -Мишићи су на глави директно везани за скелет, на трупу су мећусобно везани тетивама, а у удовима се тетивама везују за кости.
Физиолошке особине мишића
-Особине сваког мишића су: еластичност, надражљивост и контрактилност -Еластичност је особина да се мишић после деловања неке силе врати у свој првобитан облик -Контрактилност је када мишић делује грчењем и мишићи су осетљиви на драж -Попречнопругасти мишићи нису увек опуштени, па чак ни при мировању. Стално се налазе у стању благе згрчености. То се називамишићни тонус. -Узрок мишићног тонуса су уствари нервни импулси који долазе из кичмене мождине. -Само попречнопругасти мишићи раде под утицајем воље -Мишићи за свој рад користе глукозу и кисеоник. -Глукоза се у мишићима ћелија разлажу у присуству кисеоника и ослобађа се енергије потребну за рад. -Током неког рада у мишићима се нагомилава млечна киселина, а одмарањем се та млечна киселина раствара по организму
Кретање
-Скелетни мишићи ( попречнопругасти мишићи) за кости су везани директно или тетивама ( израштајима из мишића) -Они су организовани тако да делују антагонистички- насупрот један другом -Савијачи савијају зглобове, док их опружачи опружују. -Одмицачи одмичу удове у страну, а примицачи из враћају у првобитан облик.
Обољења и оштећења мишића
-Истегнуће-повреда настала услед истезања тетива или лигамената, праћена отоком и болом. -Нагњечење-повреда проузрокована јаким ударцем или при паду. Веома је болна. -Мишићна атрофија-обољење код ког долази до смањења мишићне масе услед недовоњне активности мишића. -Мишићна дистрофија-Тешко наследно обољењенастало услед поремећаја у функционисању мишића. -Миом-врста тумора изграђена од мишићних ћелија. -Миосарком-рак мишићног ткива који се веома тешко и дуго лечи. -Равни табани-услед неправилног хода и неодговарајуће обуће спуштају се мишићи свода стопала.