Систем органа за варење
Храна нам је неопходна за живот тј енергија коју добијамо из хране.Свакодневно уносимо угљенехидрате,масти и беланчевине које су велики молекули који немогу да уђу у ћелију. Током варења ти велики молекули се цепаљју на ситније који могу да уђу у ћелију- глукоза, глицерол,масне киселине и аминокиселине.
Систем органа за варење се састоји из: Усне дупље, пљувачних жлезде, једњака,желуца,танког и дебелог црева, дванестопалачно црево, јетре, панкреаса. Усна дупља је прва станица у варењу хране.Она су са спољне стране оивичена уснам из који су зуби, затим тврдин па меким непцом. Ту се још налази и језик који је мишић превучен слузокожом на којој се налазе чулне квржице. Зубима кидамо и уситњавамо храну при том процесу помаже језик који храну меша, преврће, храна се омекшава под дејством пљувачке коју луче пљувачне жлезде. У пљувачки се налази ензим амилаза који разлаже скроб. Таква размекшана каша једњаком одлази у желудац на даљу обраду . Зуби су коштани органи усађени у горњу и доњу вилицу. На сваком зубу се разликују: круница, која се налази ван коштаног лежишта, корен, који је дубоко усађен у вилици, и врат, који се налази између њих. На уздужном пресеку зуба разликујемо зубну глеђ беле боје, која покрива круну и цемент, којим су прекривени корен и врат зуба. Основну зубну масу чини дентин.Унутар зуба налази се централна шупљина зуба или зубна пулпа, у коју улазе крвни судови и зубни нерв. Дентин је по саставу беланчевина слична осеину у костима. Он је прожет минералним материјама, пре свега солима калцијума, магнезијума и фосфора. Соли калцијума чине 96% грађа зуба и највише их има у глеђи.Одрастао човек има у свакој вилици по 16 зуба, и то: четири секутића, два очњака и десет кутњака. Први зуби код беба ничу у шестом месецу живота, а могу се јавити и раније. То су млечни зуби. Њих, од седме године живота, замењују стални зуби. По један последњи кутњак са сваке стране израста обично око двадесете године. Ти зуби се називају умњаци. Ждрело се наставља на усну дупљу. Са обе стране ждрела налазе се крајници. Горњи део ждрела је у вези са носном дупљом, а доњи део са предње стране прелази у гркљан. Овај део ждрела припада органима за варење. Једњак је орган у облику цеби. Он се спушта до желуца и пролази кроз пречагу. Желудац је мишићно-слузокожни орган који је бубрежастог облика и са отворина-свинктери на почетку и крају.Ту се храна физички даље обрађује.Желудац лучиензим-пепсин,липаза, који разлже беленчевине и хлороводоничну киселинукоја убија разне бактерије,вирусе, споре гљива…. Желудац је кесасто проширен мишићни орган који се налази испод пречаге у горњем делу трбушне дупље. Зидови желуца су споља обложени снажним глатким мишићима, а са унутрашње стране стране желудачном слузокожом. У њој се налазе жлезде које луче желудачни сок са ензимима за варење. На улазу једњака у желудац и на излазу из желуца у танко црево налазе се кружни мишићи – затварачи, који, према потреби, отварају и затварају отворе на желуцу. Од желуца полази танко црево. Његов почетни део назива се дванаестопалачно црево. Храна из желуца прелази у дванестопалачно цреве у којем се улива жуч из јетре и сокови панкреаса. Који разлажу масти и беланчевине. Танко црево је дуго око 7м, а пречник му је 3цм. Оно се више пута савија и испуњава највећи део трбушне дупље. У почетни део дванаестопалачног црева изливају се одводни канали јетре и гуштераче. Унутрашњост црева обложена је слузокожом која је богата жлездама и наборана. Читава унутрашња површина црева покривена је цревним ресицама и посебне грађе. Оне упијају сварену храну. Цревне ресице су покривене једнослојним епителом, а у унутрашњости се налазе крвни и лимфни судови којима сварена храна улази у крвоток. ЦРЕВНА РЕСИЦА Дебело црево се наставља на танко црево. Дужине је око 1,6м и шире је од танког црева. На пречазу из танког у дебело црео налази се слепи проширени завршетак са танким наставком, који се назива слепо црево. Дебело црево се пружа спољашњим странама трбушне дупље и завршава се делом означеним као задње или право црево. Излазни отвор правог црева назива се чмар. Жлезде органа за варење налазе се у зидовима црева. Несварена храна из танког црева одлази у дебело црево где се упија-ресорбује вода и заостали витамини а несварена храна се избацује преко ректума- анус у спољашњу средину. У дванестопалачном цреву се уливају из јетре трипсин разлаже беланчевине до аминокиселина као и химотрипсинлипаза, липаза која разлаже масти до глицерола и масних киселина. У танком цреву делују ерепсин који разлажа беланчевине до аминокиселина, дисахарилаза која разлаже шећер до глукоуе,фруктозе, и цревна липаза кој разлаже масти до глицерола и масних киселина. |