Систем органа за дисање
Човеку је, као скоро свим живим бићима на Земљи, неопходан кисеоник.Узимање кисеоника повезано је са уклањањем угљен-диоксида из организма. За обављање овог процеса код животиња и човека се у току еволуције развио посебан систем органа. ГРАЂА ОРГАНА ЗА РАЗМЕНУ ГАСОВА Код сисара и човека систем органа за размену гасова је веома сложен. Он омогућава опстанак организма у сувоземним условима јер организми на копну користе за дисање атмосферски кисеоник. Неки органи овог система омогућују стварање гласа и говора. Систем органа за размену гасова чине: нос, ждрело, гркљен, душник, душнице и плућа. Нос са носном дупљом представља почетни део система органа за размену гасова.Нос је споља обложен кожом. Са унутрашње стране коштано-хрскавичава преграда дели на усну дупљу на леву и десну ноздрву. Ноздрве су обложене слузокожом. Слукожа је прекривена длачицама које задржавају прашину и микроорганизме из ваздуха. У горњем слоју носне дупље смештене рецептори чула мириса. У носну дупљу улива се сузно-носни канал. Ждрело је орган који припада и органима за дисање и органима за варење. У њему се укрштају путеви за пролажење хране и ваздуха. Ждрело прелази у почетни проширени делови душника – гркљан. Он се састоји од неколико хрскавичкавих плочица. Изнад гркљана се налази гркљански поклопац који се при гутању хране спушта и затвра улаз у душник. У гркљању се налазе два пара слузокожних набора –гласне жице или гласнице. Оне учествују у стварању гласа. ГЛАСНЕ ЖИЦЕ Гркљан се наставља у душник, хрскавичаву цев дужине 12-15 цм. Он се у грудној дупљи грана на две душнице или бронхије, које улазе у десно и леву плућно крило и гранају се у све мање и мање душничке цеви или цевчице или бронхиоле. Сви ови органи система чине дисајне путеве. Кроз њих атмосфески ваздух доспева у плућа, а ваздух из плућа се враћа у спољашњу средину. Плућа су основни орган за размену гасова. Налазе се у грудној дупљи и састоји се од два плућна крила – десног и левог. Простиру се од врха грудног коша до пречаге, мишићне преграде која дели грудну дупљу од трбушну.Плућна крила су обавијенаплућном марамицом, везивном опном која се састоји од два листа. Један лист обавија плућна крила, а други належе на унутрашњу површину грудног коша. Листови су приљубљени један уз други, влажни су и клизе један преко другог при дисању. Плућа су сунђерасте грађе и састоје се од многобројних душничких цеви и цевчица. Најмање цевчице се завршавају плућним мехурићима – веолама. Плућни мехурићи се могу видети само помоћу микроскопа. Има их око 300 милона. Прко плућних мехурића обавља се размена гасова. Покрети дисања се састоји од удисаја, када се плућа рашире и ваздух испуни плућне мехуриће и издисаје када се плућа скупе и истисну ваздух. Ове покрете омогућавају мишиће грудног коша, пречага и трбушни мишићи. Покрети су рефлексни и под контролом центра за дисање. Удисаји почиње скраћивање и спуштањем пречаге, која належе на органе трбушне дупље и повлачи са собом плућну марамицу, а она повлачи оба плућна крила. Истовремено, грче се мишићи грудног коша и покрећу ребра у страну а грудну косту напред. Зато се грудни кош шири а плућа растежу. |