Систем органа за размножавање
Полни или генитални органи обухватају посебне органе (жлезде) у којима настају полни ћелије или гамети.
Полне жлезде жена се називају јајници или оваријуми а полне ћелијејајне ћелије. Полне жлезде мушкарца се називају семеници или тестиси а полне ћелијесперматозоиди. Полни органи су примарне сексуалне каректеристике мушког и женског пола. Они се деле на унутрашње и спољашње, према томе да ли се налазе у малој карлици или су постављене изван, на предњем делу међице. МУШКИ ПОЛНИ ОРГАНИ А) унутрашњи – су семеник(тестиси), семени канал, парасемениик, семеновод и бризник. Семени канали се настављају на мокраћну цев која спада у спољашњи полне органе, ту су још и семена кеса, простата, жлезде. Б) спољашњи – су полни уд(penis),мокраћна цев (uretra masaculina) и мошнице(scrotum) Тестиси – семеник су мушке полне жлезде овалног облика,тежине око 20-25 гр. У току развоја спуштају се у мошнице из слабинског дела, повлачећи са собом семену врпцу,крвне судове, нерве. Беличасте су боје због фиброзне чауре – tunica albuginea, изграђени су од паренхимских- parenchim testis, који је подељен на режњића- lobus testiseфиброзним преградама укупан број режњића је око 160-200. Режњић садржи 2-4 семене цевчице између којих је везивно ткиво. Семене цевчице су дугачке око 10см и дебљине око 0,3-0,3 мм Парасемиеник – epididymis је издужен орган који се налази уз задњу и горњу ивицу семеника. Изграђен је од а) главе-caput б)тела- соrpus и репа- cauda. Парасеменик се састоји од једнод дугог изувијаног канала- ductus epidimydis дугог 4-5м а његова слузокожа храни сперматозоиде. Семеновод – ductus deferens је мишићно-слузокожни канал дужине 50-60 см.дебљине око 3мм. Полази од парасеменика па иде иза семеника до семене врпце Бризник –ductus ejaculatorius је мишићно-слузокожни канал , дужине око 2см наставља се на семеновод и изводни канал семене кесе. Пролази кроз простату и завршава се у виду пукотине на задњем зиду мокраћне цеви на семеном брежуљку. Канали парасеменика, семеновода и бризника се састоје од слузокоже и мишићне опне. Слузокожа је покривене двослојним цилиндричним епителом са трепљама, које луче храњиве материје за исхрану сперматозоида. Семена врпца –funiculus spermaticus у њихов састав улази семеновод, крвни и линфни судови и нерви. Простата или кестењача је непарни жлездано-мишићни орган који лежи испод мокраћне бешике између ректума и препонске симфизе. Облика је и величине кестена с врхом на доле ка међици. Кроз њу пролазе оба бризника и почетни део мокраћне цеви. Обавијена је чауром у којој се налази велики број глатких мишића. Њен паренхим је изграђен од 30 – 50 тубулоалвеоларних жлезда које су обложене коцкастим епителом. Полни уд –penis је копулоциони орган накоме се разликује корен radeks , тело-corpus и главић – glans који је прекривен кожицом- prepucium. Састоји се од омотача и три ерактилна тела од којег су два кавенозна а треће сунђерасто, спонгиозно. мокраћна цев – uretra masaculina полази од мокраћне бешике кроз простату затим у спонгиозно тело пениса кроз њега и отвара се на врху главића у спољашњу средину. Дугачка је 16-18 см ширина није иста свуда има три проширења , између који су сужења, у пределу простате, у корену спонгиозног тела главица и самом отвору. Мошнице – scrotum су кожне кесе, подељене сагиталном преградом –septum scrotiна два дела у којима су смештени семеници и њихов омотачи. Кожа је јаче пигментована, наборана и богата лојним и знојним жлездама. Њено крзно је препуно глатких мишићних ћелија . Рад мушких полних жлезда и настајње мушких полних ћелија је под контролом хипоталамусам. ЖЕНСКИ ПОЛНИ ОРГАНИ УНУТРАШЊИ ЈАЈНИКИ је паран орган,облика и величине бадема, смештен у перитонеалну јамицу (Foss ovarica). Површина јајника је до пубертета глатка а касније неравна због појаве ожиљака која су настала на местима где су изашле јајне ћелије. ЈАЈОВОД је паран слузокожни канал дужине 14-16 см.Функција је да прихвата јајну ћелију и спроведе је материце.Негов спољни крај је проширен у виду левка и навлачи се као капа преко јајника.Слузокожа јајника је покривене једнослојним цилиндричним епителом, а поједине ћелије имају трепље које су окренуте према материци, друге су секреторне које луче храњиве материје за исхрану сперматозоида за време док очекују јајну ћелију. МАТЕРИЦА је шупљи служокожно-мишићни орган,дужине 6-8 см.Налази се у малој карлици између мокраћне бешике и ректума. Њена улога је да прими оплођену јајну ћелију и омогући развој плода и да га при порођају истисне контракцијом своје мускулатуре. Материца је облика крушке чији је врх окренут на доле и улазиу вагину. На њој се налази тело (corpus uteri) ширине 4-5см дебњине 2-3см, врат(cervix uteri) који је цилиндричног облика дебљине 2-3см и окружен је горњим крајем вагине који се назива грлић материце. Зид материце се састоји од дебелог слоја глатког мишићног ткива (miyometrium) чија дебљина опда идући од на ка врату материце,који је покривен трбушном марамицом (perimetrium) а изнутра је обложен слузокожом(endometrium). Мишићни слој (myometrium) на попречном пресеку се виде три слоја од кога је нај дебљи средњи слој. Средњи слој је изграђен од кружно постављених мижића који омогућавају материци скрађује, сужава проширује и продубљује. Површински слој мишића је уздужни и служе као појачање средњег слоја. У средњем слоју се налазе крвни судови па се још назива и мрежасти. Слузокожа(endometrium) тела материце је глатка а у цервикалном делу је набрана. Покривена је једнослојним цилиндричном епителом који је местимично трепљаст. Слузокожа материце нема подокожицу већ само крзно у којој се налазе жлезде и везивне ћелије које луче слуз које стварају чеп и затварају цервикални каналн и спречавају продор инфекције. Крзно има три слоја базални, спонгиозни и површински. За време менструалног крварења љушти се спонгиозни и површински слој. СПОЉАШЊИ ВАГИНА (USMINA) је слузокожно-мишићна цев, дужине око 10см, пружа се косо надоле и напред завршава се отвором који се налази између малих усана стиднице. Отвор вагине је ком делимично затворен танком кожном опном девичња(hymen) који пуца приликом првог сношаја а након порођаја заостаци девичњака образују мале брадавице. ВЕЛИКЕ УСНЕ СТИДНИЦЕ (LABIA MAJORA PUDENDI) јесу два кожна набора, која су издигнута јаче развијеним поткожним масним ткивом. Спојена су предњим и задњим крајевима. Њихов предњи спој наставља се у препонски брежуљак- венерин брег.Спољашња страна великих усмина су прекривене стидним длакама. МАЛЕ УСНЕ СТИДНИЦЕ(LABIA MINOR PUDENDI) су два кожна набора, само знатно тања и без масног ткива. Оне су обично потпуно прекривене великим уснама, спајају се својим предњим и задњим крајевима и ограничавају трем или предворје вагине. У предњем делу предворја испред отвора вагине налази се спољни отвор мокраћне цеви. ДРАЖИЦА(CLITORIS) ерактилни орган који је аналог пенису, причвшћен је уз доњу ивицу препонске симфизе. Састоји се од два каванозна тела обавијена опном. Рад женски полни органи се налазе под контролон хипофизе |