Нервни систем човека
Нервни систем човекаУ току еволуције, код животиња и човека развио се посебан систем органа – нервни систем, који је способан да прима информације из спољашње средине и унутрашњости тела, и да све примљене информације повеже и обезбеди одговор на њих. Захваљујући посебним одликама овог система, човек је способан да говори, мисли, учи, памти, закључује, воли, пише стихове, слика, ужива у музици.
Нервна ћелија и нервно ткивоЈединица грађе нервног система је нервна ћелија. Састоји се од тела ћелије и наставака. Нервна ћелија има две врсте наставака: многобројне кратке наставке и један дугачак наставак који може бити дуг неколико центиметара, па чак и 1 метар. Завршни део дугог наставка се грана у кратке наставке који се називају нервни завршеци. Дуги наставак је обавијен јаким омотачем беле боје и седефастог је сјаја. Овај наставак има улогуизолатора и омогућава провођење надражаја великом брзином. Нервне ћелије су једине ћелије у организму које се током живота не деле, већ само изумиру, те се њихов број стално смањује. Нервне ћелије граде нервно ткиво. Од њега су изграђени мозак и кичмена мождина. На пресеку мозга јасно се уочава сива и бела маса. Сиву масу чине тела нервних ћелија, а белу масу − дуги наставци. Потпорне ћелије нервног ткива су глијалне ћелије. Физиолошке особине нервнеОсновне физиолошке особине нервне ћелије су надражљивост и проводљивост надражаја. Промене у спољашњој средини су дражи које делују на организам. Оне се региструју преко чулних ћелија које их преводе у надражај који се преноси до нервне ћелије. Особина нервне ћелије да реагује на разнолике надражаје назива се надражљивост. Особина нервне ћелије да проводи надражај назива сепроводљивост. До тела нервне ћелије надражај се преноси преко кратких наставака, а дуги наставак одводи надражај од тела нервне ћелије до других ћелија. Место преласка надражаја са једне на другу ћелију назива се синапса. Нерви и ганглијеДуги наставак преноси надражај само у једном смеру. То може да буде са периферије тела и из унутрашњих органа према нервном центру, или из нервног центра ка органу који реагује – ефектору. Више дугих наставака обавијених танком опном чини један нерв. Према врсти надражаја које преносе, нерви могу бити: осећајни или сензитивни, покретачки или моторни и мешовити. Неки нерви, најчешће сензитивни, имају на свом путу ганглије. То су нервна задебљања која се састоје одтела нервних ћелија. Нервни систем чине: 1. централни нервни систем, 2. периферни нервни систем и 3. аутономни нервни систем. Централни нервни систем чине мозак и кичмена мождина. Оба ова органа су обавијена опнама: спољашњом – тврдом, средњом – паучинастом и унутрашњом –меком опном. Кичмена мождинаКичмена мождина се налази у кичменом каналу. Дужине је око 45 cm, а пречника око 1 cm. Између паучинасте и меке опне циркулише мождано-мождинска течност која се назива ликвор. Тврда опна и ликвор штите кичмену мождину од потреса, повреда и микроорганизама. На попречном пресеку кичмене мождине може се уочити да се у њеној унутрашњости налази сива маса у облику лептира раширених крила. Бела маса се налази око сиве масе. У средишту кичмене мождине налази се узан централни канал. Кроз кичмену мождину пролазе нерви који повезују мозак са свим деловима тела. Код особа којима је, услед болести или повреде, потпуно или делимично прекинута кичмена мождина, наступа одузетост, тј. парализа делова тела који се налазе испод места повреде Рефлекси и рефлексни лукАко се човек случајно убоде или опече, тргнуће руку или други повређени део тела пре него што постане свестан онога што се догодило. Такви покрети су чести у свакодневном животу. Дешавају се без учешћа воље и називају се рефлекси. Настају као реакција организма на дејство дражи. Пут који надражај пређе од места дејства дражи преко осећајних нерава до сиве масе кичмене мождине, и од кичмене мождине преко покретачких нерава до мишића који реагује назива се рефлексни лук. Центри рефлексних лукова налазе се у сивој маси кичмене мождине. Многи животни процеси у телу, као што су дисање, рад срца, лучење жлезда, кашљање, кијање, гутање итд. одвијају се рефлексно, без учешћа воље, тј. без контроле коре великог мозга. То су урођени или безусловни рефлекси. Њихова улога је одржавање основних животних функција и одбрана организма. Све научене радње и покрети означени су као условни рефлекси. МозакМозак је смештен у лобањској чаури. Тежина мозга одраслог човека износи око 1350 g. Као и код свих кичмењака, мозак човека се састоји од 5 делова: продужене мождине, задњег мозга (састављен из можданог моста са доње и малог мозга са горње стране), средњег мозга, међумозга и великог мозга. Продужена мождина, мождани мост и средњи мозак чине мождано стабло. Централни канал кичмене мождине наставља се у мозгу, али се проширује и образује 4 шупљине – мождане коморе, које су испуњене ликвором. Продужена мождина се наставља на кичмену мождину. Ћелије сиве масе продужене мождине образујунервне центре основних животних функција. То су аутоматски центри за дисање и за рад срца и називају се чвор живота. Између продужене мождине и малог мозга налази се четврта мождана комора. Мали мозак се налази у потиљачном делу лобање. На њему се разликују две хемисфере. Бела маса малог мозга налази се у унутрашњости, а сива – споља. Површина малог мозга је избраздана. У малом мозгу се налазе нервни центри за контролу и усклађивање вољних покрета и одржавање равнотеже. У сивој маси средњег мозга налазе се примарни центри вида и слуха. Кроз његов централни део пролази узани канал који спаја трећу и четврту мождану комору. Међумозак заузима средишњи део мозга. Кроз њега пролазе дуги наставци осећајних нервних ћелија на путу ка великом мозгу. У њему се налази трећа мождана комора. У доњим деловима међумозга смештени сумноги центри аутономног нервног система. Доњи део међумозга назива се хипоталамус. С његове доње стране пружа се нервна петељка са ендокрином жлездом – хипофизом. Хипоталамус утиче на хипофизу и лучење супстанце која стимулише рад других жлезда. Велики или предњи мозак је највећи део мозга и испуњава готово целу лобањску дупљу, покривајући све остале делове. Подељен је дубоком браздом на две хемосфере. Оне су са доње стране спојене белом нервном масом која се назива мождана греда. У хемисферама се налазе прва и друга мождана комора. Бела маса великог мозга је у унутрашњости, а сива маса образује кору великог мозга дебљине 2-4 mm. На њој се разликују вијуге и бразде. Нервне ћелије коре великог мозга повезане су међусобно, као и са другим деловима нервног система. Мождана кора је можданим нервима повезана са свим органима у телу. У кори великог мозга налазе се нервни центри. Најсложенији центри коре великог мозга обједињују све њене активности. То су центри виших нервних делатности: мишљења, учења, памћења, логичког закључивања, осећања, говора и свести уопште. Сви нерви који полазе из мозга и кичмене мождине чине периферни нервни систем. Они инервишу све органе у телу. Из мозга полази 12 пари можданих нерава. Из кичмене мождине полази 31 пар мождинских нерава који инервишу телесну мускулатуру. Посебне ганглије и нерви граде аутономни или вегетативни нервни систем. Чине га два дела: симпатички ипарасимпатички систем. Унутрашњи органи су инервисани огранцима оба дела, и симпатикуса и парасимпатикуса. Они функционишу тако што један појачава рад органа, док други делује супротно. Вегетативни нервни систем контролише рад органа који функционишу без непосредног учешћа воље. Такосимпатикус убрзава рад срца и крвних судова, шири душнице, шири зенице, изазива обилно знојење, отпушта глукозу из јетре, повећава снагу скелетних мишића и успорава рад црева. Парасимпатикус успорава рад срца и крвних судова, сужава душнице, сужава зенице и убрзава рад црева. |